Kao i većini, ono malo dana odmora tokom leta, mnogo mi znači. Svi želimo da ih maksimalno iskoristimo i da sva naša očekivanja budu ispunjena. Ali, sa budžetima koji su na raspolaganju većini, obično putovanje bude retko kada odlično.
Zato sam uzela papir i olovku i beležila šta mi je za putovanje važno a šta nije toliko, oslanjajući se na lična višegodišnja iskustva.
Tako je izbor pao na Italiju, gradić na Jadranu vrlo popularan među turistima u Evropi – Lido di Jesolo. Ne slučajno, tamo smo letovali 3 godine zaredom.
More je čisto i bistro. To mi je dovoljno, iako je voda do struka, dubina je daleko. Plaža je peskovita, čiste je redovno. Ležaljke i suncobrani su postavljeni pod konac, istih boja i u skladu sa onima koje pripadaju drugim hotelima i apartmanima.
Moj je odmor: sunce, miris mora, toplota, hlad, mir da čitam knjige. I kad dignem glavu od slova, da imam šta da vidim. Sve to imam u Lidu. Volim da sednem u kafić u kojem je sve sa nekim smislom i razlogom. Sve stolice i stolovi su identični, stolnjaci se slažu sa salvetama, šoljicama za kafu, tanjirima. Konobari ne cupkaju ako im se učini da predugo ispijam kapućino, koji je, usput, meni savršen. A u najgorem slučaju košta koliko i u Beogradu.
Nema stilskih razlika, boje kuća su usklađene a cveće se pažljivo neguje i ukras je mnogih objekata.
Italijani se trude da sve bude u najboljem redu a ne samo da zarade na turistima što više. Neprekidno osmišljavaju razne programe: muziku uz lagano posluženje pre večere, plesne večeri, razne degustacije, mini sajmove domaćih proizvoda, izložbe.
Recimo, fantastičnih figura od peska (nemam pojma kako stoje mesecima a da se ne obruše), životinjskog sveta Jadrana i ostalih mora, zatim raznih bića koja žive „tamo negde“.
Glavna ulica a time i šetalište duga je 14 kilometara, pa svo svake godine imali osećaj da letujemo u drugom mestu. Ko voli da šeta kao mi, ovo je raj!
Raj i za one koji vole da se bave sportovima i rekreacijom, posebno da voze bicikl. Svi objekti imaju obavezan deo za osobe sa invaliditetom, bebe (presvlačenje) i pse (ispred bašti imaju posude sa vodom za njih). Pasa onoliko, izmeta nigde!
I tako, sedim u Lido di Jesolu, obilazim uveče tržne centre, gledam, čitam knjige, svuda oko mene miris i čistoća.
I onaj dobar osećaj da im je stalo do svakog turiste. Ali i do njih samih. Jer, znate, tamo mladić koji prazni kontejnere, sveže obrijan i okupan, pevuši dok ih prazni u kamiončić koji vozi. Svakoga jutra tačno u 7.
Da ne putujem predugo lošim putevima. Da mi nije gadno da na usputnim odmorištima odem u toalet.
Da li Italijani u genima imaju kod da sve rade s ukusom i lepo, ili vole da angažuju talentovane za stilizovanja jer znaju da je to važno, ne znam. Ali, u Lidu di Jesolu bila sam opšinjena uređenim fasadama, cvećem, skladom koji vlada.
