Kakvo će vreme biti sutra

0 Kometara

– Šta kaže, hoće li biti kiše?

– O ne, prokuvaćemo!

– Brate mili, ovo nije normalno, u ovo doba godine?!

A tu je i psovanje i proklinjanje sirotog bića koje saopštava kakvo se vreme očekuje, kao da je isključivi krivac za to što je prognoza takva kakva je.

I dok je najavljuje a ono što izgovara nije po našem ukusu i u skladu sa našim potrebama, a posebno kad stvarnost bude totalno drugačija od najavljenog. Što je, da se ne lažemo, baš često.

*

Sećam se vremena kada su omiljeni radijski i TV voditelji bili oni kojima bi zapalo da pročitaju vest da sutra stižu penzije ili da je doneta odluka da budu uvećane.

Ali pamtim i one koje su kleli i mrzeli jer su informisali o poskupljenjima. Kao da je reč o njihovoj odluci a ne samo informacija na koju nemaju baš nikakvog uticaja.

Zato što su, kao i oni koji nam daju podatke o vremenskoj prognozi, slušaocima i gledaocima dostupni, glasom i slikom. Autori, krivci, oni koji su tekst sastavili su nevidljivi, uglavnom nemaju imena, ne znamo ko su, ponekad su deo grupe.

To su tamo neki ljudi. Ovi su nam tu, čujemo ih i vidimo.

Neko mora biti kriv, zar ne? A ovi su baš zgodni za to.

*

Činjenica je da su pojedini koji nam putem medija saopštavaju prognozu vremena po zvanju i znanju zaista meteorolozi. No, većina to ipak nije, ogromna većina. To malo ljudi zna, onaj ko saopštava kakvo će vreme biti, taj je to sigurno tako i „video“. Shodno tome – ako nam se ne sviđa ono što čujemo ili doživimo očekujući najavljeno, kriv je onaj od koga smo to čuli.

A zašto nam je to toliko bitno?

Nemam utisak da je oduvek bilo tako…

*

Ima nešto i u datumu kada smo dobili krštenicu, rodni list, kako god.

Da li je ikome kada je imao manje od dvadeset pa i dvadeset pet godina, bilo važno koja je očekivana najviša dnevna temperatura, hoće li nešto padati, duvati, koliki je vazdušni pritisak?

Časna reč, da nisam bila medijski voditelj dnevnih programa, tačno ne bih u tim godinama znala šta su poželjne a šta za zdravlje ljudi neprijatne vrednosti!

Zimi je (realno od novembra do marta) padao sneg. Pojma nemam da li je neke godine bio „gadan minus“ ili previše toplo za datum u kalendaru. Osim jedne godine, krajem decembra sredinom osamdesetih, jer sam tog popodneva htela da izađem iz kuće u majici kratkih rukava pa mi nisu dali. Iako je bilo neobično toplo, oko 20 stepeni. To i ništa više od drastičnih razlika ne pamtim.

Možda ih i nije bilo. Tih godina kada smo imali četiri godišnja doba u stvarnosti, a ne samo u udžbenicima. Tih godina kada nismo iz čizama uskakali u japanke, i iz šorceva u ski pantalone. Kada je vazduh bio čistiji, a ne kao sada kada zbog otrova više osećamo svako odstupanje u klimi.

Ali, tih godina nismo imali spektar informacija „na izvol’te“, posebno nonsensa plasiranih samo da bismo ih u radoznalosti pratili ili kliknuli na njih i time im povećali zaradu od reklama ili smišljenih da bi se popunio medijski prostor ma kako.

Nije bilo ni nevolja koliko ih ima danas, od onih sitnih kada naletite na bahatu budalu u autobusu do cena i troškova koje nas zabrinjavaju jer nam sve više ugrožavaju egzistenciju. Mnogo je velikih i malih stvari koje nas na dnevnom nivou više puta izbace iz ravnoteže. Nakupe nam se velike brige od ranog jutra pa nas žulja i ono što, da nije velikih muka, ne bismo možda ni primetili i bilo bi nam nebitno.

Kao što je – prognoza vremena. Još ako smo želeli da čujemo nešto suprotno, a ne ovo što nam remeti planove, a posebno ako u nju poverujemo pa se reorganizujemo i ispadne da uopšte nije bilo kako su najavili – tačno da poludi čovek.

I ko će da bude kriv nego ona što mlati rukama ispred one karte, ko?

Kad je već tu, taman može da se optuži i za to što su cene na pijacama da padneš u nesvest, za krkljanac na ulicama, komšiju koji je izgleda gluv i pati od nesanice pa ni mi ne možemo da spavamo jer nije svestan da živi u zgradi a ne na, od sveta, udaljenoj livadi.

*

Kad si mlad nemaš probleme odraslog, imaš više energije, više veruješ, lepše sanjaš, dišeš, letiš. Postojiš. I ne mogu znojava leđa ili pljusak od kog su ti i gaće mokre da ti pokvare planove.

No, dođu tako neke godine kad boje blede pod teretom rokova, obaveza, strahova, loših iskustava, gubitaka, razočaranja. Kad bi najrađe da štošta ne vidiš i ne čuješ, ali loše stvari ti uskaču u dan neprekidno. I naravno da, kada se nagomilaju, počinje da ti smeta i ono na šta ne možeš da utičeš.

Ono jedino što ne želiš da te izda je da zimi bude hladno, leti toplo. Kad ono par dana jada godišnjeg skrpiš za odlazak na more budeš na plaži a ne u jakni gledajući buru. U slobodnim a time dragocenim danima druženja u prirodi da vas ne rastera kiša, toliko ste to čekali!

Ali, i zato što nas, pa time i tebe svakodnevno svi lažu, od prodavačice koja nikad nema dinar za kusur (mani dinar, ali kako baš nikad!), do onog što uvek kasni na sastanak dok cupkaš jer moraš dalje i laže da je u saobraćaju haos (kao da ti na mobilnom ne možeš da vidiš da gužve uopšte nema) do onih koji će ti platiti sutra, nisu čuli da im zvoni telefon i slično.

A tek vesti o ratovima, pretnjama, poskupljenjima, mržnjama, uvredama, nepravdama, zakonima koji postoje da se ne bi poštovali, pa i nekim zvezdama i zvezdicama koje lažu kad zinu, medijima koji izmišljaju sve vesti, ne znaš više ima li trunke istine u njima.

I onda, naravno, na kraju poželiš da čuješ kakvo će biti vreme…

Tračak nade, malko svetlosti…Kad, i tamo prete, ili nude sve od nule do tropskih vrućina praćenih snegom ali i vedrim nebom u jednom danu, na jednoj lokaciji.

Sve nam je otprilike i površno, sve je „kako ćemo lako ćemo“ i nema veze da li valja, pa i to.

E tada je, na kraju, posle čitavog niza tegova koji su se prilepili za tebe i lome te, kriva ona sirota cura koja ti kaže da sutra poneseš kišobran, i popiješ na vreme sve lekiće jer za tebe sa visokim pritiskom neće biti povoljne meteorološke prilike.

Ko zna kakvo će vreme biti sutra.

Niko. Zato se i zove – prognoza.

Na tebi je da u svoj dan uneseš sunce i toplinu i rasteraš oblake, kao kad ti je bilo 20.

U poverenju, mislim da će vreme biti lepo – onoliko koliko mu budemo dopustili da to bude.

Kategorija:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.