Istina ili uteha nemoćnih

Jesam, verovala sam da je to istina. Ubijala svaku sumnju da je to, ipak, samo obična fraza. Ali danas, posle decenija iskustva, uopšte ne verujem u to. Ko zna zašto je to dobro! Niko. Jer i nije dobro. Ako je tebi zbog toga loše, i ako sve ide ili je [...]

Željka Zebić

Satiranje od vrućine

Meni je bilo baš prijatno. Kaže mi ćerka da sam spavala s bebebićim osmehom na licu. Jer sam se izvrnula na dvosed direktno ispred klima uređaja. Koji sam sa „uspavanog“ moda, krajnje nesvesno, u snu, prebacila na „turbo“. Pa su ukućani povadili ćebad i razbežali se. * Jesam, čim sam [...]

Željka Zebić

Tačka, a moglo je drugačije

Tišina. Beskrajna. Ona koja dobuje u glavi nepravlnim ritmom strahova i konačnosti. To je to.  Kraj bez novog početka posle njega. Dno stranice. Poslednji ispisani milimetar. I nema tu mesta za razmišljanja, analize, opcije. Nema nade, strpljenja, nestrpljenja, nema ničega. Emocije su davno prošlo vreme. Sad je ni toplo ni [...]

Željka Zebić

Plašiš li se I TI

Kad pogled potamni, kad se utiša osmeh, lice izgubi boju – prikrao nam se strah, jedan ili više njih. Oduvek ih je bilo. Ali, nešto su se namnožili poslednjih meseci (lakše mi je da tako definišem nego da napišem da je reč o godinama, lepše zvuči). I svako se s [...]

Željka Zebić

UDAHNI

Udahni, duboko, ako možeš. Tako da zaustaviću vreme na tren. Podigneš ručnu i zaista živiš. Jer nam nekako dani klize. Kao da od lenjog jutarnjeg protezanja odmah pređu u skakutavi mod trapavog detenceta i onda, odjednom, ode sunce put zapada. Neki vreme računaju po danima u nedelji. Neki po datumima [...]

Željka Zebić

Dođu tako neki dani

Motivisana realnim dešavanjima u glavama svih nas 40+, poraženih činjenicom da, ma kako bili obrazovani i sposobni, nismo nikome više potrebni, ali i iskustvom sa sitnim i krupnim ološem koje niko ne kažnjava a koji nas maltretiraju do krajnjih granica, jer smo naivno verovali u dobrotu i pravdu, nesvesni da [...]

Željka Zebić

ŽIVČANI A BEZ TERAPIJE

Ne, ne mogu ja sa takvima. Probam, šta ću, sve mislim da su te strašne nervoze i napetosti pitanje trenutka, a ne nešto sasvim normalno za njih. Malko mi igra želudac, gutam pljuvačku, grickam jezik. Onda trepćem, tu i tamo drmnem glavom u jednu stranu ne bih li promućkala misli. [...]

Željka Zebić

MA, PUSTI

Koliko je samo puta moj otac to izgovorio. Ne kao savet. Nego u obraćanju samom sebi. Pa tek onda i svima oko njega. Ponekad je tim rečima stavljao da znanja da je tu, za njega, tačka. Mnogo češće, te dve reči su značile da nema ni volje ni želje ni [...]

Željka Zebić

Dileme

Nisu dileme retke. Samo nam se ponekad, pred lakoćom izbora, učini da ih ni nema. Čak i kad smo stopostotno sigurni šta i zašto biramo i odlučujemo, malena lagana misao ipak odluta i do onog drugog. Šta bi bilo kad bi bilo. A zatim i: šta bi bilo da jeste [...]

Željka Zebić

Kome će sutra reći: Zdravo

Razmišljam o godinama kada nismo analizirali gene, brojali krvna zrnca i kritikovali svaki postupak i svaku reč. U igri se delili na dve ekipe, uglavnom svaki put u drugačijem sastavu. Užinali zajedno i šaputali jedni drugima na časovima, bez obzira na to kako smo se oblačili, koju smo muziku slušali. [...]

Željka Zebić