Da sam svaki put kada sam ovo čula dobila dinar….dobro, ne baš dinar, bolje evro, danas bih…ne bih ništa, ali kada bi se to možda desilo imala bih možda par stotina hiljada. Evra. Ovako, imam toliko zaludno izgovorenih rečenica bez tačke. I bez efekata. Jer, nisu me čuli. Iako mi [...]

Ne znam da li smo tu misao preuzeli od nekog naroda, da li u drugim zemljama postoje slične, ali znam da je na ovim prostorima svako od nas čuo bar hiljadu puta. Da komšiji crkne krava. Možda ona prava, živa, ako je ima. Ali, više simbol nekog posedovanja koje mi [...]

Često mi se čini da nam je izobilje informacija i njihovih izvora nanelo više štete nego što nam koristi. Zato što ne postoji kontrola, balansirani kriterijumi, autori nemaju ljudsku odgovornost da ne lažu, a posebno, ne manipulišu auditorijumom. I tako ljudi misle da znaju mnogo. Pa grade, u nekoj samouverenosti [...]

Vala smo se i ovde i u svetu raslojili i podelili na grupe, podgrupe, makro i mikro zajednice, do te mere da smo spremni da se borimo i vređamo do pobede naših stilova i stavova. Najgore prođu oni koji su pomirljivi, u sredini, kojima je svejedno i svima daju za [...]

Ovo je strašno, u januaru pada sneg i mnogo je hladno! Koliko mnogo? Minus dva. Jeste baš strašno, zamisli sneg kad mu je vreme uz, za zimu, više nego normalnu temperaturu. Katastrofalno je vruće, šta je ovo, u julu čak 32 stepena? Kapiram, prava drama, nego, koliko stepeni treba da [...]

Jesam, verovala sam da je to istina. Ubijala svaku sumnju da je to, ipak, samo obična fraza. Ali danas, posle decenija iskustva, uopšte ne verujem u to. Ko zna zašto je to dobro! Niko. Jer i nije dobro. Ako je tebi zbog toga loše, i ako sve ide ili je [...]

Meni je bilo baš prijatno. Kaže mi ćerka da sam spavala s bebebićim osmehom na licu. Jer sam se izvrnula na dvosed direktno ispred klima uređaja. Koji sam sa „uspavanog“ moda, krajnje nesvesno, u snu, prebacila na „turbo“. Pa su ukućani povadili ćebad i razbežali se. * Jesam, čim sam [...]

Tišina. Beskrajna. Ona koja dobuje u glavi nepravlnim ritmom strahova i konačnosti. To je to.  Kraj bez novog početka posle njega. Dno stranice. Poslednji ispisani milimetar. I nema tu mesta za razmišljanja, analize, opcije. Nema nade, strpljenja, nestrpljenja, nema ničega. Emocije su davno prošlo vreme. Sad je ni toplo ni [...]

Kad pogled potamni, kad se utiša osmeh, lice izgubi boju – prikrao nam se strah, jedan ili više njih. Oduvek ih je bilo. Ali, nešto su se namnožili poslednjih meseci (lakše mi je da tako definišem nego da napišem da je reč o godinama, lepše zvuči). I svako se s [...]

Udahni, duboko, ako možeš. Tako da zaustaviću vreme na tren. Podigneš ručnu i zaista živiš. Jer nam nekako dani klize. Kao da od lenjog jutarnjeg protezanja odmah pređu u skakutavi mod trapavog detenceta i onda, odjednom, ode sunce put zapada. Neki vreme računaju po danima u nedelji. Neki po datumima [...]