Ponekad, čovek ostane bez reči. Nekad od šoka od onoga što vidi i čuje, a često i zato što niti želi niti misli da je potrebno išta više reći. E tako meni dođe. Tom ćutanju koje ne prati čak ni mimika, prethode pokušaji da komuniciramo – rečima. Nekako sam privrženija [...]
Uvek samo lagano, i po svome
beleške jednog vremena
Mesec: januar 2017.
DIJETE I JA
Nikada nisam bila na dijeti. Mislim, nisam ja sad neka pametnica, pa pripadam onom jednom procentu žena zadovoljnih svojim izgledom. Ne. Nisam držala dijete zato što sam za to jednostavno totalno nesposobna. Znam za mnoge manje ili više popularne, delotvorne i korisne dijete. I kada bih izabrala neku koja bi [...]
Ove godine nema ko da pravi česnicu
Koni i Beka su ta tri dana lajali naizgled neprekidno. Kao što rade psi kad osete nevolju. Znala sam da silazi stepenicama. Sporije nego inače. Možda zato što to čini – poslednji put. Da otvorim vrata? Ma ne. Ali, treba da je pozdravim. Ipak, ne. Misliće da se opraštamo. A [...]
Šta je zajedničko pirinču i WC šolji
Izvini, ali ja stvarno nemam tvoj broj telefona. To je jedna od rečenica koju često izgovaram. A kada me neko pita kako je to moguće, krajnje ravnodušno odgovorim: zato što mi je mobilni telefon OPET upao u WC šolju… To je naizgled tužna i čudna „priča mog života“. Ona koja [...]
Deda Mraze, ovaj pokloni ti je ružan
Kad čovek dobije dete, sve što se dešava postaje spektakularno. Kao da istorija čovečanstva ispisuje svoje prve stranice. Posebno su prve godine iz ugla slučajnih posmatrača nenormalne, ali kada dete poraste, neke takve slike postaju uspomene koje greju dušu… Moj tata je bio posebno nenormalan. Nije bio mladić kada sam [...]
Novogodišnja i ostala ludila
Nisam ja oduvek bila ovakva. Slavila sam ja i nove godine i osme martove. A onda shvatila da mi ne prija da budem deo ludila kada moramo da se radujemo i moramo da kupujemo poklone i moramo da budemo budni celu noć i jedemo i kad nismo gladni a posle…kako [...]