Kategorija: Po mome

Posao u medijima upućuje me na brojne ljude, uvlači u hiljade priča i pruža informacije i saznanja iz brojnih oblasti. Jedan deo dopre do javnosti, često samo ono najbitnije, iz mnogo logičnih razloga ali i onih besmislenih kao što je nedovoljno interesovanje publike za takve priče. Skoro pune dve decenije [...]

Kad pogledaš u prošle dane, šta vidiš? Samo lepe, samo tužne ili i jedne i druge trenutke? Preskaču li sećanja jedna preko drugih ili tragaš za nečim posebnim? Vidiš li malo ili mnogo? I kako ih vidiš ti, a kako drugi? * Ne retko primetim da slike iz bivših dana [...]

Koliko si siguran da je to što tvrdiš stvarno tako? Da je bilo, da jeste i da će zauvek tako i ostati? Ja? Uvek. Nikad. Sto posto. Ne stvarno, u životu to neću uraditi. Neće mi se desiti. Biće tako i nikako drugačije. To je tako, jednostavno znam. I onda [...]

Da sam svaki put kada sam ovo čula dobila dinar….dobro, ne baš dinar, bolje evro, danas bih…ne bih ništa, ali kada bi se to možda desilo imala bih možda par stotina hiljada. Evra. Ovako, imam toliko zaludno izgovorenih rečenica bez tačke. I bez efekata. Jer, nisu me čuli. Iako mi [...]

Ne, ne mogu ja sa takvima. Probam, šta ću, sve mislim da su te strašne nervoze i napetosti pitanje trenutka, a ne nešto sasvim normalno za njih. Malko mi igra želudac, gutam pljuvačku, grickam jezik. Onda trepćem, tu i tamo drmnem glavom u jednu stranu ne bih li promućkala misli. [...]

Koliko je samo puta moj otac to izgovorio. Ne kao savet. Nego u obraćanju samom sebi. Pa tek onda i svima oko njega. Ponekad je tim rečima stavljao da znanja da je tu, za njega, tačka. Mnogo češće, te dve reči su značile da nema ni volje ni želje ni [...]

Razmišljam o godinama kada nismo analizirali gene, brojali krvna zrnca i kritikovali svaki postupak i svaku reč. U igri se delili na dve ekipe, uglavnom svaki put u drugačijem sastavu. Užinali zajedno i šaputali jedni drugima na časovima, bez obzira na to kako smo se oblačili, koju smo muziku slušali. [...]

Prvi sneg! Jao, što je lepo! Fuj! I stojiš u mekoj benkici, sa šoljom toplog čaja sa cimetom i gledaš s osmehom kroz prozor prve pahulje… Bih ja, ali od hrpe veša koji čeka da što pre bude ispeglan i raspoređen po ormanima ne mogu da priđem prozoru. Nemam gde [...]

Jedna od čuvenih i često ponavljanih rečenica koju smo slušali od prvih svesnih dana: budi dobra, budi dobar. Ponekad uz još par reči šta se očekuje od nas, i vrlo retko i zašto. Tako su generacije odrastale u uverenju da ako si dobar onda će te više voleti, neće se [...]

Da li je ono moj život? Onaj što ga živi neka žena, tako nalik meni? Vidi, ima skoro sve isto, tačno bih pomislila da sam to ja. Ali, nisam. Jer, ja sve gledam iz daljine. Jeste to neki život paralelan mom, ali, taj njen mi se nešto baš i ne [...]