Kategorija: Po mome

Koliko si siguran da je to što tvrdiš stvarno tako? Da je bilo, da jeste i da će zauvek tako i ostati? Ja? Uvek. Nikad. Sto posto. Ne stvarno, u životu to neću uraditi. Neće mi se desiti. Biće tako i nikako drugačije. To je tako, jednostavno znam. I onda [...]

Da sam svaki put kada sam ovo čula dobila dinar….dobro, ne baš dinar, bolje evro, danas bih…ne bih ništa, ali kada bi se to možda desilo imala bih možda par stotina hiljada. Evra. Ovako, imam toliko zaludno izgovorenih rečenica bez tačke. I bez efekata. Jer, nisu me čuli. Iako mi [...]

Ne, ne mogu ja sa takvima. Probam, šta ću, sve mislim da su te strašne nervoze i napetosti pitanje trenutka, a ne nešto sasvim normalno za njih. Malko mi igra želudac, gutam pljuvačku, grickam jezik. Onda trepćem, tu i tamo drmnem glavom u jednu stranu ne bih li promućkala misli. [...]

Koliko je samo puta moj otac to izgovorio. Ne kao savet. Nego u obraćanju samom sebi. Pa tek onda i svima oko njega. Ponekad je tim rečima stavljao da znanja da je tu, za njega, tačka. Mnogo češće, te dve reči su značile da nema ni volje ni želje ni [...]

Razmišljam o godinama kada nismo analizirali gene, brojali krvna zrnca i kritikovali svaki postupak i svaku reč. U igri se delili na dve ekipe, uglavnom svaki put u drugačijem sastavu. Užinali zajedno i šaputali jedni drugima na časovima, bez obzira na to kako smo se oblačili, koju smo muziku slušali. [...]

Prvi sneg! Jao, što je lepo! Fuj! I stojiš u mekoj benkici, sa šoljom toplog čaja sa cimetom i gledaš s osmehom kroz prozor prve pahulje… Bih ja, ali od hrpe veša koji čeka da što pre bude ispeglan i raspoređen po ormanima ne mogu da priđem prozoru. Nemam gde [...]

Jedna od čuvenih i često ponavljanih rečenica koju smo slušali od prvih svesnih dana: budi dobra, budi dobar. Ponekad uz još par reči šta se očekuje od nas, i vrlo retko i zašto. Tako su generacije odrastale u uverenju da ako si dobar onda će te više voleti, neće se [...]

Da li je ono moj život? Onaj što ga živi neka žena, tako nalik meni? Vidi, ima skoro sve isto, tačno bih pomislila da sam to ja. Ali, nisam. Jer, ja sve gledam iz daljine. Jeste to neki život paralelan mom, ali, taj njen mi se nešto baš i ne [...]

Dani skoro pa isti. Menjaju se naslovi i brojevi, ali teme su nepromenjene. Neke nalik onim starim, uobičajenim i lepim. Ali i mnogo novih, neočekivanih, neželjenih koje su zamenile one koje životu daju vesele note i žarke boje. Put u gustoj magli, ne možeš da se vratiš, ne vidiš šta [...]

Milion puta sam se zarekla da nikada neću izgovarati rečenice bez smisla koje su meni izgovarali. Da na pitanje „zašto“ neću odgovoriti: Zato što ja tako kažem. Pa i ono: Videćeš kad porasteš, Ja sam te rodila, Ja sam te stvorila, Vratiće ti se kad budeš imala svoju decu. Ježim [...]