Udahni, duboko, ako možeš. Tako da zaustaviću vreme na tren. Podigneš ručnu i zaista živiš. Jer nam nekako dani klize. Kao da od lenjog jutarnjeg protezanja odmah pređu u skakutavi mod trapavog detenceta i onda, odjednom, ode sunce put zapada. Neki vreme računaju po danima u nedelji. Neki po datumima [...]
Kategorija: Moje priče
Dođu tako neki dani
Motivisana realnim dešavanjima u glavama svih nas 40+, poraženih činjenicom da, ma kako bili obrazovani i sposobni, nismo nikome više potrebni, ali i iskustvom sa sitnim i krupnim ološem koje niko ne kažnjava a koji nas maltretiraju do krajnjih granica, jer smo naivno verovali u dobrotu i pravdu, nesvesni da [...]
Ne trepći
Ne, nije ti upalo ništa u oko. Nije od prašine ili „nečega u vazduhu“. Nije od fizičkog umora i pospanosti. Ali jeste sve češće. Intenzivnije. I primetnije. Rodilo se iz prvobitno širom otvorenih očiju i usta, trenutaka kada se iznenađenost graniči sa stanjem šoka, blokadom i zaustavljanjem u vremenu bez [...]
Miriše minus u sve kraćim danima
05.12.2020. Miriše minus u sve kraćim danima. Zvižduće košava u sve kraćim danima, ponekad je zameni dobovanje ledenih kapi. I dok do nas dopire miris snega napadalog par sotina kilometara dalje, mešamo ga s mirisima doma i detinjstva. Kako zima miriše? Na tek sklonjenu supu za šporeta koja nas greje [...]
Živ sam, majko
Bio jednom jedan rat. Ne ovaj naš, onaj globalni pre njega, ali jednako lud. Posebno na ovim prostorima. Kad se glavom plaćalo i ono što s ratom nije imalo veze. I svašta se posle rata gura pod tepih. A guralo se i pod zemlju, i iz zemlje, odnosno otadžbine. Jer [...]
Cigaret žvake i mirišljave gumice
02.12.2019. „A koji si ti čips jela kad si bila mala?“ Kako koji, onaj jedan jedini. Čačanski. I to sa ukusom? Krompira. Valjda. Mi smo birali između njega, Smokija i grisina. Kojih? Jednih jedinih. I to ne svaki dan. Više onako, s posebnim povodom. Donesu ti gosti. Deda Mraz ga [...]
Orahe skuplja, lešnike ostavlja
Kada smo par godina pomislili da je trenutak da kupimo vikendicu, nađemo neki naš raj u prirodi za oporavak od gradskog ludila, plan je bio da tamo odlazimo svakog vikenda. Skoro svakog, osim ako ne veje, nije sve zaleđeno, ne pljušti previše. I tako, završava naše peto leto kraj Dunava. [...]
Zašto jagode sa šećerom nisu u redu
Ponekad bi me kritikovali zato što sam sklona da trpim, dopuštam, dajem mogućnosti. Ali bi češće uočavali trenutke u kojima sam delovala brzopleto, naglo, kada bih pravila, naizgled iznenada, oštre rezove i stavljala tačku na mesto gde bi u obzir mnogima došao, eventualno, zarez. Ne, nije bilo tek tako. Nisam [...]
Kad se sad nisam šlogirala
Kao, u životu postoje neka pravila. Svetom vladaju neki zakoni. Postoji neki red. Nekada je svega toga bilo mnogo više, srećom se štošta izgubilo, ili ima manji značaj. Recimo, onaj red da završiš školu, pa dođe red da se zaposliš, da se uozbiljiš, uđeš u brak, napraviš decu, životariš, pa [...]
Sezona „Šta mi je to trebalo“
Da bismo mi neki koji ne volimo hladnoću i zimu, ali i svi ostali sa nama, preživeli do toplih i sunčanih dana, srećom postoji niz slava i praznika. Sigurna sam da je raspored tako zgusnut baš u ovo doba godine zbog toga što je narod, kada nije moglo da se [...]