Miriše minus u sve kraćim danima

05.12.2020.

Miriše minus u sve kraćim danima. Zvižduće košava u sve kraćim danima, ponekad je zameni dobovanje ledenih kapi.

I dok do nas dopire miris snega napadalog par sotina kilometara dalje, mešamo ga s mirisima doma i detinjstva.

Kako zima miriše? Na tek sklonjenu supu za šporeta koja nas greje i nežno uspavljuje naša tela promzla od boravka na otvorenim prostorima. Pečene jabuke, svežu pitu od bundeve, vanilu i cimet.

I dok putujem na krilima mirisnih boja u godine bezuslovnih verovanja i maštanja, učini mi se da su upravo sada važnije nego ikada pre. U ovoj crno-beloj slici kao da je vreme stalo, život se zaustavio u sivilu koje gura od sebe svaku emociju osim tuge.

A ona mi nije uopšte potrebna! Šta činiti? Dodati joj boje, nema druge…izmaknuti se od slike i razmisliti kako da je uveselimo lagano i tako da nam bude prijatna.

Nikad to pretrano nisam volela, ali ove godine jedva čekam da ukrasim jelke i svaki prazni ćošak stana. dobro, znam da mi nemamo uglove koji su prazni, ima mesta samo na plafonu, i to ne baš svuda. Ali, ima lepih ukrasa kojima se mogu okititi predmeti. Pa da.

No, sve što blješti i sija spakovano je u velike kese i odneto u vikendicu. Što nije problem jer nam je vikend svakako one nedelje neradni, jedan od onih koje ćemo provesti daleko od urbanog.

A kad smo već blagosloveni livadom i kućicom u prirodi…

Razmazila sam se. Pazim šta i gde kupujem, vodim računa od čega spremam obroke.

Gospođa Vera nas godinama snabdeva sirom i mlekom. Retko ćete to kupiti ako samo dođete na pijacu. Zato me zove telefonom, da pita hoćemo li doći na vikend i treba li nam šta. Od skoro pravi i onaj tvrdi sir s paprikom, hoću li s običnom ili ljutim, da zna kakav da mi spremi. Ovaj drugi, naravno.

I onaj beli, kao i uvek, zatim i u kriškama. Nije problem, sve što nam napravi uzećemo u nedelju.

To je dan kao Vlada ide na pijacu. Nema biranja, ponuda je sveža i količinom limitirana. Ali, ravne joj nema.

Vala sam se razmazila…A ponešto i naučila. Na primer, kad dođe jaka zima nema svežiš pilića sve do Uskrsa. Nikad ne pitam kog, kao da je bitno, do proleća i tačka. Što je i logično, ne bi to bili pilići što po dvorištima stasavaju, bila bi to neka sasvim druga priča.

Tako da zbog njih zovem gospođa Miru, da je pitam ima li ih i koliko komada za nas da pripremi. Ove nedelje dva.

Jedno će odmah biti spremljeno. U peći na drva. Daje mu poseban šmek, ne znam u čemu je tajna. Osim što je između ovih i onih iz izloga baš primetna razlika već na prvi pogled, a tek kad dotakne nepca, to se ne može opisati rečima.

Dok ne stigne s pijace, zamesim testo za kore, ima sira, ima volje, što da ne bude i pite? Taman dok se vatra u peći razgori završiću sa filovanjem kora i složiti piticu u pleh, milinica.

Tako nam se nedeljom smenjuju mirisi, jedni stižu iz topline doma, drugi s obale Dunava. Uskovitla ih vetar i utka u svaku poru, rskave korice rumene se i guraju sivilo tamo negde, daleko od nas.

A nebo, čas narogušeno čas čisto, ta beskrajna pista po kojoj se ovih nedelja utrkuju oblaci kao razigrana deca nekada po parkovima, širi mi pluća i budi onaj prekrasni osećaj slobode.

Zagledana sam u pravcu Zagreba. Zabeleo je proteklih dana od pahulja pa razmišljam hoće li imati one preostale snage da stignu i do nas. O da, nikada zimu nisam posebno volela, nisam je ni mrzela, ali kad bih mogla da biram ja bih je skratila i obavezno dane od kojih je sazdana za par sati produžila.

Ali ove godine, čini mi se da nam je sneg potreban.

Categories:

Povezane objave

Lična korist je najvažnija
Ima trenutaka u životu kada zastanemo i razmišljamo o malim i velikim, dobrim i lošim,
Dragi ljudi!
Ima nas raznih…Neki su probali i na žalost uspeli da hakuju moj sajt, koji je
Povlačenje ručne
Stigli smo do tačke u kojoj više nemamo priliku da makar udahnemo iznad površine vode.
Da li si baš siguran
Koliko si siguran da je to što tvrdiš stvarno tako? Da je bilo, da jeste
Dok čekaš da sutra postane juče
Možda su se sasvim slučajno poklonili moji lični momenti raznih istina sa pandemijom korone. A
Smiri se, ne čuju te
Da sam svaki put kada sam ovo čula dobila dinar….dobro, ne baš dinar, bolje evro,
Komšija, njegova krava i lopov u najavi
Ne znam da li smo tu misao preuzeli od nekog naroda, da li u drugim
Veruj svojim očima
Često mi se čini da nam je izobilje informacija i njihovih izvora nanelo više štete
Paradajz, praziluk i ostali turisti
Vala smo se i ovde i u svetu raslojili i podelili na grupe, podgrupe, makro
Prevruće i prehladno
Ovo je strašno, u januaru pada sneg i mnogo je hladno! Koliko mnogo? Minus dva.