Podrška kada nema izbora nego sve mora
Dođu u životu tako neki dani kada čovek ima osećaj da živi u nekom paralelnom univerzumu. Poznato? Ono kada ustane i od prvog minuta se suoči sa gomilom tužnih, strašnih informacija, kada mora u hodu da menja plan kretanja i aktivnosti.
Kada mu štošta što nije mislio da će se desiti padne na glavu i jede vreme. Ali, i živce. Isisava i energiju i životnu radost.
Hajde neočekivani haos u saobraćaju, Glicin forte Evalar me po tom pitanju umirio već prve nedelje. Krenem ranije, primetim da je strašno, ne potresam se. Jesam li ja to napravila? Nisam. Mogu li da ga rešim? Ne. onda, opušteno.
A, u poverenju, ne znam ima li to veze sa Glicinom, tek, tako dobro sam počela da procenjujem potrebno vreme i snalazim se po poprečnim ulicama, prosto sam ponosna na sebe!
Elem, ima tako nekih dana kada nas napuštaju previše mladi, bliski ljudi, kada se priča o neizlečivim bolestima koje su tako agresivno napale nekoga koga volite, ko vam je drag, i onda ga polomile i ugasile. Sve je to veliki stres.
Možete do sutra da tražite neku dobru vest, vešto su sakrivene ispod raznih mračnih tema i onih koje ubijaju svaki dobar ukus i elementarnu pristojnost. I taj osećaj nemoći je takođe veliki stres.
A napolju hladno, dan kratak, zvanično radite od jutra do večeri, zapravo od jednog do drugog mraka. Ni priroda ne može telo da regeneriše na valjan način. Godišnji odmor čuvate za leto i za „ne daj Bože“. Osećate da nemate dovoljno energije, i to vas brine. Što je isto stres.
Bili praznici, ispraznili nam novčanike, jeli smo i kada smo bili gladni ali, iskreno, i zato što je sve bilo tako lepo i ukusno. Posle dana velikih slavlja i radosti, sve i da nam je bilo savršeno, opet se osećamo nekako tužno. Kao kad posle velikog smeha zaplačete. I takva promena je naravno stresna.
Pa čitate kako je lekovito i odlično da negde otputujete, meditirate, redovno vežbate, idete u pozorišta i bioskope. Umesto da se opustite uz takve savete, vi se još više nasekirate jer vam nedostaju i novac i vreme. Teorija je super, šteta što u praksi uveče peglate, noću kuvate i perete veš, čekate platu, ako imate sreće samo jednu a ne i one za poslednjih par meseci.
Da ne nabrajam dalje, dopišite sami, znam da će tu biti i bolesnih roditelja, redova uvek i svuda, neizvenosti, strahova, nepropaspavanih noći…neke su nam muke iste, neke slične, neko ih ima manje, drugi opet mnogo više. Sve je to život.
Ja sam svome dodala sasvim pristojan kolorit onoga dana kada sam prelomila i odlučila da probam Glicin forte Evalar. Sve što sam nabrojala sam primetila u svom i životima ljudi oko sebe. Ali, nije me to uznemirilo. Nekako, sve one tehnike koje stručnjaci preporučuju su mi postale jasnije i lakše. Mogu a ne moram, ne sekiram se ako za njih nemam vremena.
Recimo, sada se setim da je duboko disanje lekovito, to sam oduvek znala ali u kritičnim trenucima na to – zaboravljala.
Ne potresa me ni ako ne stignem da uradim sve. Mada, nekako od kada grickam Glicin, stižem mnogo više nego ranije. Kao da mi je produžio dan za bar 30 posto, kao da mi svakodnevno poklanja još par sati.
Nestalo je ono: šta sam sada htela da uradim? Kada me prekinu u poslu, što se dešava svakih par minuta, uopšte nemam problem da se u sekundi vratim prethodnom poslu, fokusiram maksimalno i koncentrišem tako da ne čujem i ne vidim nikakve manje važne ometače, a ima ih, i ranije su mi ozbiljno skretali pažnju i kočili me.
I nešto što ne piše u uputstvu, zanimljiva promena: negde sam, grickajući Glicin forte Evalar, izgubila osećaj straha. Koji je, čini mi se, bio posledica psihičke klackalice, recimo onoga kada biste da prekinete neke odnose ali se plašite posledica. Nije mi nikada bio problem da izađem iz takvih relacija, ali uvek sam osećala – strah, ono čuveno: šta ako…
Jedna sam od onih dosadnih, kada nešto počnem da koristim, imam hiljadu pitanja. Tako je i sa prirodnim preparatom Glicin forte Evalar. I o glicinu i vitaminima B1, B6 i B12, koje preparat sadrži, pročitala sam svašta.
Pa mi se mnogo dopalo kako sve glicin utiče na naš organizam! Svakodnevno ga proizvodimo, ali kada ga ne trošimo ravnomerno, odnosno trošimo više, depoi u našim glavama se prazne. Mozak nam slabije „radi“, menja se način i brzina razmišljanja, učenja, sposobnost koncentracije, sve postaje mutno, konfuzno i naizgled bez rešenja. Pa se zbog toga više nerviramo, pa zbog toga što se nerviramo naše telo troši sve više glicina…I eto nama zatvorenog kruga.
Koji kidaju ove tabletice preparata Glicin forte Evalar. Zaustavljaju nas kada smo na ivici nervnog sloma, pomažu da nam misli budu brze i jasne, da ne zaboravljamo na banalne stvari, da budemo stabilni i istovremeno razumni i svesni svega što nam se dešava.
One ne blokiraju, ne zatupljuju naše emocije. Ne prave nam ružičastu sliku sveta i nije vas „baš briga“ za dešavanja oko vas. Ne. Samo sve prihvatate bez negativnih osećanja, racionalno i tražeći rešenja, i uz to ih i lakše nalazite.
Tako su prošle prve dve nedelje druženja sa preparatom Glicin forte Evalar. Čekam da potrošim celu kutiju, a zatim napravim pauzu od nedelju dana, tako piše u uputstvu.
I da kažem stresu: ćao, baj-baj, zbogom!
