Kategorija: Blogovi

Vala smo se i ovde i u svetu raslojili i podelili na grupe, podgrupe, makro i mikro zajednice, do te mere da smo spremni da se borimo i vređamo do pobede naših stilova i stavova. Najgore prođu oni koji su pomirljivi, u sredini, kojima je svejedno i svima daju za [...]

Ovo je strašno, u januaru pada sneg i mnogo je hladno! Koliko mnogo? Minus dva. Jeste baš strašno, zamisli sneg kad mu je vreme uz, za zimu, više nego normalnu temperaturu. Katastrofalno je vruće, šta je ovo, u julu čak 32 stepena? Kapiram, prava drama, nego, koliko stepeni treba da [...]

Meni je bilo baš prijatno. Kaže mi ćerka da sam spavala s bebebićim osmehom na licu. Jer sam se izvrnula na dvosed direktno ispred klima uređaja. Koji sam sa „uspavanog“ moda, krajnje nesvesno, u snu, prebacila na „turbo“. Pa su ukućani povadili ćebad i razbežali se. * Jesam, čim sam [...]

Tišina. Beskrajna. Ona koja dobuje u glavi nepravlnim ritmom strahova i konačnosti. To je to.  Kraj bez novog početka posle njega. Dno stranice. Poslednji ispisani milimetar. I nema tu mesta za razmišljanja, analize, opcije. Nema nade, strpljenja, nestrpljenja, nema ničega. Emocije su davno prošlo vreme. Sad je ni toplo ni [...]

Udahni, duboko, ako možeš. Tako da zaustaviću vreme na tren. Podigneš ručnu i zaista živiš. Jer nam nekako dani klize. Kao da od lenjog jutarnjeg protezanja odmah pređu u skakutavi mod trapavog detenceta i onda, odjednom, ode sunce put zapada. Neki vreme računaju po danima u nedelji. Neki po datumima [...]

Motivisana realnim dešavanjima u glavama svih nas 40+, poraženih činjenicom da, ma kako bili obrazovani i sposobni, nismo nikome više potrebni, ali i iskustvom sa sitnim i krupnim ološem koje niko ne kažnjava a koji nas maltretiraju do krajnjih granica, jer smo naivno verovali u dobrotu i pravdu, nesvesni da [...]

Ne, ne mogu ja sa takvima. Probam, šta ću, sve mislim da su te strašne nervoze i napetosti pitanje trenutka, a ne nešto sasvim normalno za njih. Malko mi igra želudac, gutam pljuvačku, grickam jezik. Onda trepćem, tu i tamo drmnem glavom u jednu stranu ne bih li promućkala misli. [...]

Koliko je samo puta moj otac to izgovorio. Ne kao savet. Nego u obraćanju samom sebi. Pa tek onda i svima oko njega. Ponekad je tim rečima stavljao da znanja da je tu, za njega, tačka. Mnogo češće, te dve reči su značile da nema ni volje ni želje ni [...]

Razmišljam o godinama kada nismo analizirali gene, brojali krvna zrnca i kritikovali svaki postupak i svaku reč. U igri se delili na dve ekipe, uglavnom svaki put u drugačijem sastavu. Užinali zajedno i šaputali jedni drugima na časovima, bez obzira na to kako smo se oblačili, koju smo muziku slušali. [...]

Ma, jedva ste čekali poziv za to! I sada, valja se ulepšati do maksimuma, da svi padnu u nesvet. Dobro, ne baš svi, ali je od životnog značaja da se vi osećate sređeno i savršeno. I od silne želje da to i uspete, spucate par sati i – upropastite se. [...]